Панде

 Панде су, поред паса, моје омиљене животиње. 

 Име „панда“ води порекло из хималајског језика, вероватно непалског. Ово име је оригинално примењено на црвене панде. Све до 1901. године, када је откривена веза између ове две врсте, џиновска панда је била позната као ишаран медвед или шарен медвед (лат. Ailuropus melanoleucus).
Када би превели њено име са кинеског језика, буквално би имало значење „медведа мачке“. Овај назив није случајан. Наиме, већина медведа има округле зенице. Изузетак је џиновска панда, чије су зенице вертикално постављене, као код мачака.

 Џиновска панда (лат. Ailuropoda melanoleuca) је крупни сисар из породице медведа (Ursidae), пореклом из централно-западне и југозападне Кине. Лако се препознаје по упадљивим црним ознакама око очију, на ушима и преко свог заобљеног тела. Иако припада реду звери, које карактерише исхрана месом, џиновска панда се у 99% случајева храни младицама и листовима бамбуса.
Угрожена је животиња - процењено је да је у дивљини преостало 2.000 панди и преко 180 које живе у заточеништву у Кини. Од овог броја двадесет панди живи ван Кине. Други извор показује да се у Кини размножава 221 панда, од краја 2006. године. Број панда у дивљини је у порасту.

Крзно џиновске панде је црно-бело. Одрасли мере око 1.5 метарa дужине, а до рамена су око 75 центиметара високи. Мужјаци могу тежити до 115 килограма, док су женке генерално ситније, тежећи до 100 килограма с времена на време. Такође имају и кратак реп дугачак приближно 15 центиметара.

Шапу џиновске панде сачињавају „лажни палац“ и пет прстију. Палац је заправо модификована кост у оквиру кости пешћа, представља потпору шапи и помаже панди да држи бамбус док једе.
Џиновске панде обично живе од 20 до 30 година у заточеништву.